среда, 07. јануар 2009.





PEDJA MILOSAVLJEVIĆ

Obeležavajući stogodišnjicu rođenja Peđe Milosavljevića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara XX veka ,24. decembra, u Galeriji RTS-a otvorena je izložba zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Narodnim muzejom u u Beogradu .

Tokom narednih mesec dana biće izloženo 18 slika i akvarela nastalih u periodu između 1935. i 1968. godine.,. Autor postavke i kataloga je viši kustos Narodnog muzeja, Ljubica Miljković Podsetivši da je Narodni muzej još 1936. godine otkupio prvu sliku Peđe Milosavljevića, izložbu je otvorila direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Tatjana Cvetićanin .

Renomirani umetnik, diplomata, kritičar i esejista, Peđa Milosavljević bio je intelektualac izuzetno delikatne umetničke kulture. Na prepoznatljiv način uspeo je da dočara je svu poetičnost atmosfere gradskih enterijera. u kojima je često boravio, poput Beograda, Mostara, Dubrovnika, Venecije i Pariza, , od pariskih krovova i Dubrovnika do aktova i životinja.

Sredinom prošlog veka koristi motive kako bi svojim delima prikazivao lično viđenje odnosa između kulture i istorije. Lirski senzibilitet ,specifično prigušena paleta guste pastoznosti hladnih tonova,daju lićni pečat ovog, predstavnika initimizma, poetskog realizma i osobenog ekspresionizma 20. veka

.. Milosavljević je slikarstvo je učio privatno kod Jovana Bjelića, dok se usavršavao u Parizu. Bio je više godina u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu i Londonu. Članke o umetnosti objavljivao je u "Umetničkom pregledu". Kao slikar bio je član grupa "Dvanaestorica" i "Šestorica", a redovni član SANU postao je 1976. godine . Slikarske boje je u svojoj knjizi opisivao kao "tkivo, krv i telo slikarstva" i kao "najviši oblik slikarske misaonosBio je primer renesansne ličnosti kakva se kod nas retko viđa

Pedja Milosavljević je nosilac je Gran prija za slikarstvo na Međunarodnoj izložbi u Parizu, 1937. godine, Sedmojulske nagrade, nagrade Oktobarskog salona, Zlatne plakete ULUS-a i drugih

Milica Stojković
kamera i montaža


HUAN MIRO

Klasik modernog

slikarstva


Jedan od najvećih španskih i evropskih slikara, očaranog pećinskim slikarstvom i praistorijskom skulpturom, Huan Miro je u svojim slikama. pretočio svu poetiku boja najvećih predstavnika nadrealizma i tokom 20. veka stvorio opus koji ima značajno mesto u svetskoj istoriji slikarstva.


Miroov svet je poetičan i veseliji i ta

sk

lonost ka veselim preterivanjima, gestu i spontanosti, preziranje uobičajenih pravila su u mnogome doprineli obnovi slike pedesetih godina prošlog veka .

U autobiografskim zabeleškama svoja snoviđenja, kojima je bio inspirisan i za koje je smatrao da su izazvana glađu, ovako je opisao: "Kako smišljam crteže i ideje za svoje slike? Došao bih kući u svoj pariski atelje, pošao bih u krevet, ponekad bez večere. Tada sam video koješta i skicirao u svoj

u beležnicu. Video sam oblike na plafonu.. Čovek treba da sačuva dovoljno iskrenosti i čistote da bi bio ganut.”


Slike nije stvarao onako kako ih vidimo, vec onako kako ih je osecao ili kako bi voleo da ih mi osetimo. Svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio je keramicar, pesnik. Afirmisao je intuitivno i podsvesno . Mirov stil je nazvan "biomorfna apstrakcija". Osnovna slikarska sredstva bili su mu crtez i mrlja, a glavne teme - noc, zvezde, mesec, zene.

Tokom španskog građanskog rata bio je na strani revolucionara i 1937. je uradio seriju plakata za špansku Republiku. Svestrano talentovan, radio je kostime i deko

r za ruski bale

t, bio keramičar, pesnik Španije. Prihvacen je kao klasik modernog slikarstva. na Venecijanskom bijenalu 1953. dobija veliku nagradu za grafi

ku

.Osno

v

ao je fondaciju "Huan Miro" u Barseloni.

Inače, izložba „Magija Huana Miroa: crteži i grafike” bila je predstavljena 2007. u Argentini, u Buenos Ajresu, i u toku 2008. u Urugvaju, Montevideo, i Španiji, Valjadolid. Dela su pojedina

čno izlagana na mnogobrojnim kolektivnim izložb

ama širom sveta. Svi

radovi potiču iz Miroove poslednje epohe i zbog toga imaju posebnu vrednost, s obzirom na to da se mogu videti nove tehnike koje je primenjivao, kao što su različiti monotipovi (otisci), vosak, šmirgla, izgužvan papir.i slično.. Isto kao i u slikarstvu, Miro je crteže i grafike stvarao brzo i lako, povremeno se služeći sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela. Posebno se ističe delo „Aidez l’Espagne” (Pomozite Španiji) zbog svoje istorijske vrednosti. Miro je sliku realizovao 1937. godine sa željom da svetu ukaže na situaciju u Španiji za vremegrađanskog rata.

Otvarajući izložbu u galeriji Progres u Beogradu,u okviru akcije meseca Miroa u Beogradu (15 januar-7.februar ), o životu i delu velikog umetnika su govorili ambasador Španije u Beogradu, Injigo de Palasia Espanja i direktor Instituta Servantes, Huan Fernandes Elorijaga.


Milica Stojković

tekst,kamera i montaža






Нема коментара: