Na prestižnom sajtu "GLAS AMERIKE"- "VOA" 24 avgusta 2009 godine emitovan je prilog o Milici Stojković novinara "VOA" Radeta Rankovića
violina12 December 30, 2010 Srećna nova 2011 godina!Milica Stojković montaža
Ovom svojom video montažom želim svima Srećnu Novu 2010. godinu i vesele Božićne praznike Milica Stojković
TV MREŽA - THIS GLAMOROUS INTERNET
2 TV MREŽA - THIS GLAMOROUS INTERNET
Channel Icon Subscribe Unsubscribe violina12 February 03, 2010 (more info) (less info) Want to Subscribe? Sign In or Sign Up now! Na Drugom kanalu RTSa:U Dnevniku TV MREŽE Milica Stojković,violinistkinja,novin ar i slikar govori o web tehnologiji i o televiziji nekada i sada.Prilog objavljen 26. januara 2010 godine na Drugom... Na Drugom kanalu RTSa:U Dnevniku TV MREŽE Milica Stojković,violinistkinja,novinar i slikar govori o web tehnologiji i o televiziji nekada i sada.Prilog objavljen 26. januara 2010 godine na Drugom kanalu RTS.Novinarka PG Mreza, Aleksandra Krstic, dobitnica nagrade za najbolji TV prilog na temu evropskih integracija Srbije za 2009. godinu, koju dodeljuju Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije i Delegacija EU u Srbiji.
KAKO SE PRAVI TV SPOT
violina12 — 19 avril 2010 — Intervju sa Milicom Stojković, autorom oko 300 profesionalnih spotova radjenih za RTS, Francuski kulturni centar,Udruženje kompozitora Srbije,festival "Beogradsko proleće", u emisiji RTSa "Subotom uveče" dr Snežane Nikoajević.Reditelj Miško Milojević PS: snimak je sa VHSa
среда, 12. август 2009.
"Zvezdanim tragom”
Obeležavajući vek od rođenja srpske slikarke Milene Pavlović Barili (1909-1945)
otvorena je velika izložba njenih dela u Galeriji Srpske akademije nauka.Preko 100dela ove velike umetnice su njene slike, skice i crteži iz fundusa galerije smeštene u njenoj kući u Požarevcu i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Uticaji različitih kultura, srpske, nemačke i italijanske ali i novi trendovi prepliću se na njenim slikama,a pisala je i poeziju. Mnogobrojninacrti kostima za balet “Sebastian”Gian Karla Menotija su nastali za vreme boravka u Americi gde je, slikala portrete, kao i ilustracije za najpoznatije modne časopise toga doba („Vog”, „Moda”, „Jugend”).
Duboki trag u njenom stvaralaštvu urezale su kulture Rima, Pariza i Londona gde se družila i izlagala sa evropskom umetničkom elitom: Žanom Koktoom, Andreom Bretonom i drugim predstavnicima evropske avangardeU vlasništvu Mileninog prijatelja iz njujorškog perioda, ĐanaKarla Menotijaostale su slike „Hrist”, „Anđeo sa lampom”, „Jevanđelist Jovan”, „Tišina”,portret supruga Goslena, „Kaluđerica sa stigmama”. Bila je jedan od prvih slikara nadrealizma u Srbiji i jedan od najznačajnijih autora srpskog slikarstva 20. veka
Channel Icon Subscribe Unsubscribe violina12 January 19, 2010 (more info) (less info) Want to Subscribe? Sign In or Sign Up now!
Prilog u emisiji "Nedeljom uveče" dr. Snežane Nikolajević o srpskom kralju tanga Iliji Baćku Geniću povodom kompakt diska "U ritmu tanga" u izdanju PGPRTS.Tekst Milice Stojković koja i vodi taj prilog. montaža za internet Milica Stojković
MOKRANJAC OPELO
autor Milica Stojković
.У СЛАВУ ЈОВАНА КОЛУНЏИЈЕ
Никада као те вечери под прстима Јована Колунџије његов „Гварнеријус“ из 1754. године није тако звучао. Публика која очигледно воли овог уметника велике међународне репутације, испунила је и препунила Коларац 10. јуна где је он концертирао уз пратњу Симфонијског оркестра РТБ предвођеног Ванчом Чавдарским. Колунџијине велике интерпретације виолинских концерата Феликса Менделсона и Макса Бруха, продрмале су снагом буре београдске музичке духове. Ослобођен свих техничких проблема, Колунџија је демонстрирао прави музички флуид великог изражајног распона. Управо из тих разлога Колунџија је у свету у коме живи и свира имао шта и да понуди, па је зато био убрзо препознат као аутентични тумач виолинске литературе.
О Колунџији је виолински виртуоз Хенрик Шеринг говорио да је јединствен драгуљ међу младим виолинистима света, а пијаниста Алексис Вајсенберг му је предвидео спектакуларну каријеру. Све ове наде и предвиђања је оправдао освојивши бројне награде међу којима и „Карл Флеш“ у Лондону, „Жак Тибо“ у Паризу, „Себре марокен“ у Мексику, затим на међународном такмичењу Музичке омладине Београда и такмичењу југословенских уметника у Загребу, „Иво Тијардовић“, „Орландо“, „Златну лиру“ – највише југословенско уметничко признање, а гостовао је по свим културним центрима Европе, Америке и Азије. Прошле године је са Симфонијским оркестром РТБ и диригентом Ванчом Чавдарским приредио веома запажени гала концерт посвећен успомени на свога професора Хенрика Шеринга. Према обостраној жељи уметника и Музичке продукције РТБ, сарадња са Симфонијским оркестром РТБ постаће традиционална и овим концертима ће се сваке године завршавати концертна сезона. Занимљиво је да су Колунџијине интерпретације Менделсоновог и Бруховог концерта у издању ПГП РТБ веома тражене и буквално су разграбљене у паузи концерта, па је права штета да их није било више. Куриозитет последњег Колунџијиног концерта којим је обележена 60. годишњица Радио Београда је да су се уживо снимале две ТВ емисије. Оне са још четири представљају ТВ серију: у три Колунџија уз клавирску сарадњу своје сестре Наде Колунџије свира дела Крајзлера, Тартинија, Моцарта, Сен Санса и других композитора, а једна је посвећена Баховим остварењима за соло виолину. Разговор у емисијама води Илди Ивањи, редитељ је Драгослав Лутовац, а око 300 слајдова снимио је ексклузивни фоторепортер „Нина“ Томислав Петернек. Овај амбициозни пројекат ТВ Београд емитоваће истовремено сви југословенски ТВ центри 3. 17. и 21. октобра, 21. новембра, 6. и 19. децембра ове године.
Милица Стојковић
Информатор, бр. 375, јун 1989.
ЈОВАН КОЛУНЏИЈА КОГА ВОЛИТЕ
Тријумф славног виолинисте, али и пропаганде Музичке продукције
Ретко ко би могао да се похвали препуним Коларцем у коме су у партеру и на галерији посетиоци стајали са стране у три реда! У том безваздушном простору много зноја је пролио интернационални мајстор виолине Јован Колунџија свирајући виолинске концерте Баха и Чајковског, али поред њега и Симфоничари РТБ са диригентом Ванчом Чавдарским, који су само три дана пре тога на концерту пратили класу професора Дејана Михаиловића.
Интерпретацију та два врхунска концерта виолинске литературе, правих светских хитова на којима су се многе генерације виолиниста калиле, карактерише стално изражена потреба за променом постојећих модела концепције, а способност да „издрже“ толике промене у схватању извођења и смелост да се прате њени вртоглави заокрети имају само ретки уметници. Управо њима припада Јован Колунџија чијом извођачком активношћу су обележене последње деценије југословенске виолинске уметности.
Колунџијиној интерпретацији је блиско оно што ослобађа инстинкт и подсвест уметника, али и строго контролисано, омогућујући му да покаже свој силни музички темперамент. Уношењем здравих звучних сокова у Бахов и флуид словенске душе у поетику виолинског концерта Чајковског, забрујала је химна лепоти ослобођене материје нотног записа. Баш тај флуид ће утицати и на Колунџијине будуће интерпретације, а Симфоничарима РТБ и њиховом диригенту будимо захвални што су својим свирањем чинили достојан оквир великог виолинског платна Јована Колунџије.
Нова публика привучена одличном рекламом препознавала се аплаудирањем између појединих ставова концерта. Та нова публика ће врло брзо научити правила концертног понашања, а нама као установи остаје сатисфакција да смо на тешком и мукотрпном путу остварили корак ка ширењу музичке културе.
Информатор, бр. 386, мај 1990.
ЈОВАН КОЛУНЏИЈА НА „КАРТУ ВИШЕ“
И уметницима светског гласа као што је Јован Колунџија, дешавало се да концертирају пред празним или полупразним дворанама. Схватајући да без добре пропаганде и маркетинга нема ни публицитета, а ни публике, Колунџија је раскинуо уговор са познатом организацијом „Југоконцерт“ и постао ексклузивац РТБ. Свирајући два Моцартова виолинска концерта у Г и А дуру са Симфонијским оркестром РТБ и диригентом Ванчом Чавдарским на традиционалном концерту на завршетку сезоне, Колунџија се као и увек открио у пуном сјају.
Ако желимо да уочимо нове димензије Колунџијиног извођаштва, наћићемо их, пре свега у дубљем и продорнијем урањању ка метафизичким просторима. Он трага за самим ивицама стварности, за граничним линијама између постојања и непостојања. Његов исказ би могао да буде обухватнија ознака за суштину напора да се докуче, да се у мелодије преточе суптилна кључања. И природа маштовитости са непрестаном енергијом која непрекидно отвара нова значењска поља, говори о битним доследностима и о директним континуитетима у стваралачком раду Колунџије. Таквој неспутаности више одговара развијена музичка форма и обимније музичке партитуре. Својеврсном заокупљеношћу односима између елемената који сачињавају композицију, паралелизмом атмосфера и исказа, музикалношћу и ритмиком као и улогом интелектуалних дијагонала, он обезбеђује усмереност на „основу“ значења. Медитирајућа нит савршеног звука овде је добила нове димензије и досегла ниво завидне елеганције. Отменост у тону и пажљиво грађене унутарње симетрије појачавају индивидуалну боју уметниковог звука.Неукротива и пенушава маштовитост све се функционалније подређује почетном замаху у драматургији целине и све се сигурније обуздава нијансама, окосницама и инсистирањем на начелу чврсте концепције. Додајмо да оба Моцартова концерта представљају најинспиративније и поетички најделотворније место уКолунџијином извођачком опусу.
У Моцартовој „Париској“ симфонији коју је извео Симфонијски оркестар РТБ и диригент Ванчо Чавдарски (дириговао је напамет), поетична места у садржају, посебно она која упућују на саму бит функционисања музичког текста, као и њихову атмосферу, представљала су обједињујуће линије досад пређеног пута маестра Чавдарског уз акламацију пуног аудиторијума.
Информатор, бр. 399, јун 1991. године
ABBA MAMMA MIA
Gala koncert povodom predsedavanja Švedske Evropskom Unijom solo Jadranka Jovanović sa Simfonijskim orkestrom RTS i dirigentom Bojanom Sudjićem
autor Milica Stojković, kamera i montaža
недеља, 15. март 2009.
IZLOŽBA VELJKA STANOJEVIĆA U GALERIJI RTS Kao jedan od bardova koji su učestvovali u izgrađivanju modernog izraza u srpskom slikarstvu od samog njegovog početka, tokom više od 50 godina umetničke aktivnosti Veljko Stanojević je prošao i doživeo sve faze modernizma: kao radoznali početnik, zatim kao zreli umetnik i borac za savremeno i najzad kao zamoreni posmatrač koji je prepustio arenu mlađima i ratobornijima. Posle školovanja u umetničko-zanatskoj školi, kod profesora Ljubomira Ivanovića i Marka Murata,od 1920. do 1922. godine slikarstvo je studirao u Parizu.gde je živeo do 1930.godine. Jedan je od osnivača grupe „Oblik“. Njegovo stvaralaštvo u duhu „idealizovane realnosti“, koje je nastajalo 20-ih godina 20.veka, kritika smatra njegovim najautentičnijim stvaralačkim periodom, i svrstava ga u red naših najznačajnijih slikaremenih slikara treće decenije 20. veka. Polazeći od Sezana i poslednjih dostignuća kubista-nastojao je da kroz dobro shvaćeni modernizam dostigne čistotu i trezvenost velikih klasika. Sa jugoslovenskim likovnim umetnicima izlagao je u Americi,Njujorku, Bostonu, Filadelfiji,Čikagu,Londonu ,Barseloni,Rimu, Sofiji, Solunu, Pragu.. Izložene slike su iz fundusa beogradskog Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a večina je iz privatnih kolekcija.Autor ove sjajne postavke je dr. Stanislav Živković
Milica Stojković tekst, kamera, montaža i izbor muzike
