ARS PROMENAD

2011-12-24T07:55:00.000-08:00

2011-11-09T07:37:00.000-08:00

POSEBNO IZDANJE RTSa"BILA SAM SVEDOK MUZIČKA PRODUKCIJA RTS 1976-1992"
Knjiga se može kupiti u prodavnici PGPRTS, Makedonska 21

2011-10-16T05:03:00.000-07:00

Časopis „LEPOTA I ZDRAVLJE“

октобар 6, 2011

BRANKICA TRESKAVICA

Intervju sa Milicom Stojković u časopisu „LEPOTA I ZDRAVLJE „(1 oktobar 2011. br 182)

LEPOTA I ZDRAVLJE

2011-09-12T15:15:00.000-07:00

RTS RADJANJE KNJIGE
http://milica-violin.blogspot.com/2011/09/rts.html
Knjiga se može kupiti u prodavnici PGPRTS u Makedonskoj ulici br. 21

2011-09-12T15:12:00.000-07:00

MILICA STOJKOVIĆ

BILA SAM SVEDOK

MUZIČKA PRODUKCIJA RTS 1976-1992
KNJIGA SE MOŽE KUPITI U POPDAVNICI PGPa , MAKEDONSKA 21

.

2009-08-25T11:47:00.000-07:00

"GLAS AMERIKE" - MILICA STOJKOVIĆ

Na prestižnom sajtu "GLAS AMERIKE"- "VOA" 24 avgusta 2009 godine emitovan je prilog o Milici Stojković novinara "VOA" Radeta Rankovića

violina12 December 30, 2010
Srećna nova 2011 godina!Milica Stojković montaža

Ovom svojom video montažom želim svima Srećnu Novu 2010. godinu i vesele Božićne praznike
Milica Stojković

TV MREŽA - THIS GLAMOROUS INTERNET

2 TV MREŽA - THIS GLAMOROUS INTERNET

Channel Icon
Subscribe
Unsubscribe
violina12
February 03, 2010
(more info)
(less info)
Want to Subscribe?
Sign In or Sign Up now!
Na Drugom kanalu RTSa:U Dnevniku TV MREŽE Milica Stojković,violinistkinja,novin ar i slikar govori o web tehnologiji i o televiziji nekada i sada.Prilog objavljen 26. januara 2010 godine na Drugom...
Na Drugom kanalu RTSa:U Dnevniku TV MREŽE Milica Stojković,violinistkinja,novinar i
slikar govori o web tehnologiji i o televiziji nekada i sada.Prilog objavljen 26. januara 2010 godine na Drugom kanalu RTS.Novinarka PG Mreza, Aleksandra Krstic, dobitnica nagrade za najbolji TV prilog na temu evropskih integracija Srbije za 2009. godinu, koju dodeljuju Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije i Delegacija EU u Srbiji.

KAKO SE PRAVI TV SPOT

violina12 — 19 avril 2010 — Intervju sa Milicom Stojković, autorom oko 300 profesionalnih spotova radjenih za RTS, Francuski kulturni centar,Udruženje kompozitora Srbije,festival "Beogradsko proleće", u emisiji RTSa "Subotom uveče" dr Snežane Nikoajević.Reditelj Miško Milojević
PS: snimak je sa VHSa

2009-08-12T13:49:00.000-07:00

"Zvezdanim tragom”

Obeležavajući vek od rođenja srpske slikarke Milene Pavlović Barili (1909-1945)

otvorena je velika izložba njenih dela u Galeriji Srpske akademije nauka. Preko 100 dela ove velike umetnice su njene slike, skice i crteži iz fundusa galerije smeštene u njenoj kući u Požarevcu i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Uticaji različitih kultura, srpske, nemačke i italijanske ali i novi trendovi prepliću se na njenim slikama, a pisala je i poeziju. Mnogobrojni nacrti kostima za balet “Sebastian”Gian Karla Menotija su nastali za vreme boravka u Americi gde je, slikala portrete, kao i ilustracije za najpoznatije modne časopise toga doba („Vog”, „Moda”, „Jugend”).

Duboki trag u njenom stvaralaštvu urezale su kulture Rima, Pariza i Londona gde se družila i izlagala sa evropskom umetničkom elitom: Žanom Koktoom, Andreom Bretonom i drugim predstavnicima evropske avangarde U vlasništvu Mileninog prijatelja iz njujorškog perioda, ĐanaKarla Menotija ostale su slike „Hrist”, „Anđeo sa lampom”, „Jevanđelist Jovan”, „Tišina”,portret supruga Goslena, „Kaluđerica sa stigmama”. Bila je jedan od prvih slikara nadrealizma u Srbiji i jedan od najznačajnijih autora srpskog slikarstva 20. veka

Milica Stojković

2009-08-12T13:40:00.000-07:00

MILENA PAVLOVIĆ BARILI

Channel Icon
Subscribe
Unsubscribe
violina123
July 18, 2009
(more info)
(less info)
Want to Subscribe?
Sign In or Sign Up now!
Otvaranje izložbe Miline Pavlović Barili u Galeriji Srpske Akademije nauka 17 jula 2009.
Milica Stojković
kamera i montaža

2009-08-09T16:52:00.000-07:00

SEOBA MOJE DUŠE

violina123
9 août 2009

(plus d'infos)

(moins d'infos)

Izložba Olje Ivanjicki u Istorijskom muzeju Srbije "Seoba moje duše" autor Milica Stojković,kamera,montaža i izbor muzike

EXPO-CILE MARINKOVIĆ-DOM VOJSKE SRBIJE

http://www.youtube.com/user/violina12

2009-08-01T10:13:00.000-07:00

"U SVETU KOMPJUTERA" novinar Iris Miljković

Za godinu dana ovo je treći intervju-POLITIKA, LINK,U SVETU KOMPJUTERA

http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/1007/milica-stojkovic-bloger-za-pamcenje/

2009-06-29T11:17:00.001-07:00

1 ILIJA BACKO GENIĆ - SRPSKI KRALJ TANGA

Channel Icon
Subscribe
Unsubscribe
violina12
January 19, 2010
(more info)
(less info)
Want to Subscribe?
Sign In or Sign Up now!

Prilog u emisiji "Nedeljom uveče" dr. Snežane Nikolajević o srpskom kralju tanga Iliji Baćku Geniću povodom kompakt diska "U ritmu tanga" u izdanju PGPRTS.Tekst Milice Stojković koja i vodi taj prilog. montaža za internet Milica Stojković

MOKRANJAC OPELO

autor Milica Stojković

. У СЛАВУ ЈОВАНА КОЛУНЏИЈЕ

Никада као те вечери под прстима Јована Колунџије његов „Гварнеријус“ из 1754. године није тако звучао. Публика која очигледно воли овог уметника велике међународне репутације, испунила је и препунила Коларац 10. јуна где је он концертирао уз пратњу Симфонијског оркестра РТБ предвођеног Ванчом Чавдарским. Колунџијине велике интерпретације виолинских концерата Феликса Менделсона и Макса Бруха, продрмале су снагом буре београдске музичке духове. Ослобођен свих техничких проблема, Колунџија је демонстрирао прави музички флуид великог изражајног распона. Управо из тих разлога Колунџија је у свету у коме живи и свира имао шта и да понуди, па је зато био убрзо препознат као аутентични тумач виолинске литературе.

О Колунџији је виолински виртуоз Хенрик Шеринг говорио да је јединствен драгуљ међу младим виолинистима света, а пијаниста Алексис Вајсенберг му је предвидео спектакуларну каријеру. Све ове наде и предвиђања је оправдао освојивши бројне награде међу којима и „Карл Флеш“ у Лондону, „Жак Тибо“ у Паризу, „Себре марокен“ у Мексику, затим на међународном такмичењу Музичке омладине Београда и такмичењу југословенских уметника у Загребу, „Иво Тијардовић“, „Орландо“, „Златну лиру“ – највише југословенско уметничко признање, а гостовао је по свим културним центрима Европе, Америке и Азије. Прошле године је са Симфонијским оркестром РТБ и диригентом Ванчом Чавдарским приредио веома запажени гала концерт посвећен успомени на свога професора Хенрика Шеринга. Према обостраној жељи уметника и Музичке продукције РТБ, сарадња са Симфонијским оркестром РТБ постаће традиционална и овим концертима ће се сваке године завршавати концертна сезона. Занимљиво је да су Колунџијине интерпретације Менделсоновог и Бруховог концерта у издању ПГП РТБ веома тражене и буквално су разграбљене у паузи концерта, па је права штета да их није било више. Куриозитет последњег Колунџијиног концерта којим је обележена 60. годишњица Радио Београда је да су се уживо снимале две ТВ емисије. Оне са још четири представљају ТВ серију: у три Колунџија уз клавирску сарадњу своје сестре Наде Колунџије свира дела Крајзлера, Тартинија, Моцарта, Сен Санса и других композитора, а једна је посвећена Баховим остварењима за соло виолину. Разговор у емисијама води Илди Ивањи, редитељ је Драгослав Лутовац, а око 300 слајдова снимио је ексклузивни фоторепортер „Нина“ Томислав Петернек. Овај амбициозни пројекат ТВ Београд емитоваће истовремено сви југословенски ТВ центри 3. 17. и 21. октобра, 21. новембра, 6. и 19. децембра ове године.

Милица Стојковић

Информатор, бр. 375, јун 1989.

ЈОВАН КОЛУНЏИЈА КОГА ВОЛИТЕ

Тријумф славног виолинисте, али и пропаганде Музичке продукције

Ретко ко би могао да се похвали препуним Коларцем у коме су у партеру и на галерији посетиоци стајали са стране у три реда! У том безваздушном простору много зноја је пролио интернационални мајстор виолине Јован Колунџија свирајући виолинске концерте Баха и Чајковског, али поред њега и Симфоничари РТБ са диригентом Ванчом Чавдарским, који су само три дана пре тога на концерту пратили класу професора Дејана Михаиловића.

Интерпретацију та два врхунска концерта виолинске литературе, правих светских хитова на којима су се многе генерације виолиниста калиле, карактерише стално изражена потреба за променом постојећих модела концепције, а способност да „издрже“ толике промене у схватању извођења и смелост да се прате њени вртоглави заокрети имају само ретки уметници. Управо њима припада Јован Колунџија чијом извођачком активношћу су обележене последње деценије југословенске виолинске уметности.

Колунџијиној интерпретацији је блиско оно што ослобађа инстинкт и подсвест уметника, али и строго контролисано, омогућујући му да покаже свој силни музички темперамент. Уношењем здравих звучних сокова у Бахов и флуид словенске душе у поетику виолинског концерта Чајковског, забрујала је химна лепоти ослобођене материје нотног записа. Баш тај флуид ће утицати и на Колунџијине будуће интерпретације, а Симфоничарима РТБ и њиховом диригенту будимо захвални што су својим свирањем чинили достојан оквир великог виолинског платна Јована Колунџије.

Нова публика привучена одличном рекламом препознавала се аплаудирањем између појединих ставова концерта. Та нова публика ће врло брзо научити правила концертног понашања, а нама као установи остаје сатисфакција да смо на тешком и мукотрпном путу остварили корак ка ширењу музичке културе.

Информатор, бр. 386, мај 1990.

ЈОВАН КОЛУНЏИЈА НА „КАРТУ ВИШЕ“

И уметницима светског гласа као што је Јован Колунџија, дешавало се да концертирају пред празним или полупразним дворанама. Схватајући да без добре пропаганде и маркетинга нема ни публицитета, а ни публике, Колунџија је раскинуо уговор са познатом организацијом „Југоконцерт“ и постао ексклузивац РТБ. Свирајући два Моцартова виолинска концерта у Г и А дуру са Симфонијским оркестром РТБ и диригентом Ванчом Чавдарским на традиционалном концерту на завршетку сезоне, Колунџија се као и увек открио у пуном сјају.

Ако желимо да уочимо нове димензије Колунџијиног извођаштва, наћићемо их, пре свега у дубљем и продорнијем урањању ка метафизичким просторима. Он трага за самим ивицама стварности, за граничним линијама између постојања и непостојања. Његов исказ би могао да буде обухватнија ознака за суштину напора да се докуче, да се у мелодије преточе суптилна кључања. И природа маштовитости са непрестаном енергијом која непрекидно отвара нова значењска поља, говори о битним доследностима и о директним континуитетима у стваралачком раду Колунџије. Таквој неспутаности више одговара развијена музичка форма и обимније музичке партитуре. Својеврсном заокупљеношћу односима између елемената који сачињавају композицију, паралелизмом атмосфера и исказа, музикалношћу и ритмиком као и улогом интелектуалних дијагонала, он обезбеђује усмереност на „основу“ значења. Медитирајућа нит савршеног звука овде је добила нове димензије и досегла ниво завидне елеганције. Отменост у тону и пажљиво грађене унутарње симетрије појачавају индивидуалну боју уметниковог звука. Неукротива и пенушава маштовитост све се функционалније подређује почетном замаху у драматургији целине и све се сигурније обуздава нијансама, окосницама и инсистирањем на начелу чврсте концепције. Додајмо да оба Моцартова концерта представљају најинспиративније и поетички најделотворније место у Колунџијином извођачком опусу.

У Моцартовој „Париској“ симфонији коју је извео Симфонијски оркестар РТБ и диригент Ванчо Чавдарски (дириговао је напамет), поетична места у садржају, посебно она која упућују на саму бит функционисања музичког текста, као и њихову атмосферу, представљала су обједињујуће линије досад пређеног пута маестра Чавдарског уз акламацију пуног аудиторијума.

Информатор, бр. 399, јун 1991. године

ABBA MAMMA MIA

Gala koncert povodom predsedavanja Švedske Evropskom Unijom solo Jadranka Jovanović sa Simfonijskim orkestrom RTS i dirigentom Bojanom Sudjićem

autor Milica Stojković,
kamera i montaža

2009-03-15T11:41:00.000-07:00

IZLOŽBA VELJKA STANOJEVIĆA U GALERIJI RTS

Kao jedan od bardova koji su učestvovali u izgrađivanju modernog izraza u srpskom slikarstvu od samog njegovog početka,
tokom više od 50 godina umetničke aktivnosti Veljko Stanojević je prošao i doživeo sve faze modernizma: kao radoznali početnik,
zatim kao zreli umetnik i borac za savremeno i najzad kao zamoreni posmatrač koji je prepustio arenu mlađima i ratobornijima.
Posle školovanja u umetničko-zanatskoj školi, kod profesora Ljubomira Ivanovića i Marka Murata,od 1920. do 1922. godine slikarstvo je studirao u Parizu.gde je živeo do 1930.godine. Jedan je od osnivača grupe „Oblik“.
Njegovo stvaralaštvo u duhu „idealizovane realnosti“, koje je nastajalo 20-ih godina 20.veka, kritika smatra njegovim najautentičnijim stvaralačkim periodom, i svrstava ga u red naših najznačajnijih slikaremenih slikara treće decenije 20. veka.
Polazeći od Sezana i poslednjih dostignuća kubista-nastojao je da kroz dobro shvaćeni modernizam dostigne čistotu i trezvenost velikih klasika.
Sa jugoslovenskim likovnim umetnicima izlagao je u Americi,Njujorku, Bostonu, Filadelfiji,Čikagu,Londonu ,Barseloni,Rimu, Sofiji, Solunu, Pragu..
Izložene slike su iz fundusa beogradskog Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a večina je iz privatnih kolekcija.Autor ove sjajne postavke je dr. Stanislav Živković

Milica Stojković
tekst, kamera, montaža i izbor muzike

2009-01-29T14:41:00.000-08:00

SOSHANA

Milica Stojković
kamera i montaža

2009-01-07T16:15:00.000-08:00

PEDJA MILOSAVLJEVIĆ

Obeležavajući stogodišnjicu rođenja Peđe Milosavljevića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara XX veka ,24. decembra, u Galeriji RTS-a otvorena je izložba zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Narodnim muzejom u u Beogradu .

Tokom narednih mesec dana biće izloženo 18 slika i akvarela nastalih u periodu između 1935. i 1968. godine.,. Autor postavke i kataloga je viši kustos Narodnog muzeja, Ljubica Miljković Podsetivši da je Narodni muzej još 1936. godine otkupio prvu sliku Peđe Milosavljevića, izložbu je otvorila direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Tatjana Cvetićanin .

Renomirani umetnik, diplomata, kritičar i esejista, Peđa Milosavljević bio je intelektualac izuzetno delikatne umetničke kulture. Na prepoznatljiv način uspeo je da dočara je svu poetičnost atmosfere gradskih enterijera. u kojima je često boravio, poput Beograda, Mostara, Dubrovnika, Venecije i Pariza, , od pariskih krovova i Dubrovnika do aktova i životinja.

Sredinom prošlog veka koristi motive kako bi svojim delima prikazivao lično viđenje odnosa između kulture i istorije. Lirski senzibilitet ,specifično prigušena paleta guste pastoznosti hladnih tonova,daju lićni pečat ovog, predstavnika initimizma, poetskog realizma i osobenog ekspresionizma 20. veka

.. Milosavljević je slikarstvo je učio privatno kod Jovana Bjelića, dok se usavršavao u Parizu. Bio je više godina u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu i Londonu. Članke o umetnosti objavljivao je u "Umetničkom pregledu". Kao slikar bio je član grupa "Dvanaestorica" i "Šestorica", a redovni član SANU postao je 1976. godine . Slikarske boje je u svojoj knjizi opisivao kao "tkivo, krv i telo slikarstva" i kao "najviši oblik slikarske misaonosBio je primer renesansne ličnosti kakva se kod nas retko viđa

Pe dja Milosavljević je nosilac je Gran prija za slikarstvo na Međunarodnoj izložbi u Parizu, 1937. godine, Sedmojulske nagrade, nagrade Oktobarskog salona, Zlatne plakete ULUS-a i drugih

Milica Stojković
kamera i montaža

HUAN MIRO

Klasik modernog

slikarstva

Jedan od najvećih španskih i evropskih slikara, očaranog pećinskim slikarstvom i praistorijskom skulpturom, Huan Miro je u svojim slikama. pretočio svu poetiku boja najvećih predstavnika nadrealizma i tokom 20. veka stvorio opus koji ima značajno mesto u svetskoj istoriji slikarstva.

Miroov svet je poetičan i veseliji i ta

lonost ka veselim preterivanjima, gestu i spontanosti, preziranje uobičajenih pravila su u mnogome doprineli obnovi slike pedesetih godina prošlog veka .

U autobiografskim zabeleškama svoja snoviđenja, kojima je bio inspirisan i za koje je smatrao da su izazvana glađu, ovako je opisao: "Kako smišljam crteže i ideje za svoje slike? Došao bih kući u svoj pariski atelje, pošao bih u krevet, ponekad bez večere. Tada sam video koješta i skicirao u svoj

u beležnicu. Video sam oblike na plafonu.. Čovek treba da sačuva dovoljno iskrenosti i čistote da bi bio ganut.”

Slike nije stvarao onako kako ih vidimo, vec onako kako ih je osecao ili kako bi voleo da ih mi osetimo. Svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio je keramicar, pesnik. Afirmisao je intuitivno i podsvesno . Mirov stil je nazvan "biomorfna apstrakcija". Osnovna slikarska sredstva bili su mu crtez i mrlja, a glavne teme - noc, zvezde, mesec, zene.

Tokom španskog građanskog rata bio je na strani revolucionara i 1937. je uradio seriju plakata za špansku Republiku. Svestrano talentovan, radio je kostime i deko

r za ruski bale

t, bio keramičar, pesnik Španije. Prihvacen je kao klasik modernog slikarstva. na Venecijanskom bijenalu 1953. dobija veliku nagradu za grafi

.Osno

ao je fondaciju "Huan Miro" u Barseloni.

Inače, izložba „Magija Huana Miroa: crteži i grafike” bila je predstavljena 2007. u Argentini, u Buenos Ajresu, i u toku 2008. u Urugvaju, Montevideo, i Španiji, Valjadolid. Dela su pojedina

čno izlagana na mnogobrojnim kolektivnim izložb

ama širom sveta. Svi

radovi potiču iz Miroove poslednje epohe i zbog toga imaju posebnu vrednost, s obzirom na to da se mogu videti nove tehnike koje je primenjivao, kao što su različiti monotipovi (otisci), vosak, šmirgla, izgužvan papir.i slično.. Isto kao i u slikarstvu, Miro je crteže i grafike stvarao brzo i lako, povremeno se služeći sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela. Posebno se ističe delo „Aidez l’Espagne” (Pomozite Španiji) zbog svoje istorijske vrednosti. Miro je sliku realizovao 1937. godine sa željom da svetu ukaže na situaciju u Španiji za vremegrađanskog rata.

Otvarajući izložbu u galeriji Progres u Beogradu,u okviru akcije meseca Miroa u Beogradu (15 januar-7.februar ), o životu i delu velikog umetnika su govorili ambasador Španije u Beogradu, Injigo de Palasia Espanja i direktor Instituta Servantes, Huan Fernandes Elorijaga.

Milica Stojković

tekst,kamera i montaža

2008-12-19T18:45:00.000-08:00

LINK
Politika

Serbian Web Journalism School

« Lecture of artist Milica Stojković in The School of Web Journalism on the subject of commercial videos

La présentation de l’artiste Milica Stojković au sujet des clips publicitaires à École de web journalisme

Une invitée spéciale a visité notre École de web journalisme le 13 décembre. Il s’agit de Madame Milica Stojković. Les étudiants de l’École ont donné leurs raisons pour trouver cette dame si particulière. Pour eux, il était si facile de le faire. Ils devaient utiliser le texte et les présentations pour achever leur devoir.

milica stojkovic

View SlideShare presentation or Upload your own.

Gordana Erić a commencé son rapport à la manière suivante:
Milica Stojković, célèbre peintre et joueuse de violon a présenté ses clips publicitaires à l’École de web journalisme qui a commencé son deuxième semestre dans l’Association des journalistes Serbes.

En intégrant les morceaux de musique des grands compositeurs et ces huiles sur toile, Madame Stojković réussissait souvent de créer les petits chefs-d’œuvre, les clips vidéo et musicaux qui étaient utilisés dans des buts publicitaires en fonction de l’annonce des évènements musicaux et des visites des artistes mondiaux, célèbre dans notre pays.

Milica Stojkovic Multimedijalni Umetnik

View SlideShare presentation or Upload your own.

Milica Stojković, Multimedijalna Umetnica

View SlideShare presentation or Upload your own. (tags: veb-novinarstvo)

Miloš Kuks a expliqué comment Madame Stojković a commencé d’exprimer sa créativité.
Joueuse de violon, journaliste et peintre Milica Stojković a acheté son premier ordinateur il y a quatre ans. Elle pouvait passer même 20 heures par jour devant son écran faisant scanner ses dessins sur le disque dur. Quand le travail était complètement fini elle est passée à l’étape suivante. A partir des dessins scannés elle faisait des compositions au Photoshop créant comme on l’appelle aujourd’hui l’art digital.
Žikica Živković a enregistré la présentation de Milica. Il a décrit les activités principales de Milica.
Milica Stojković a présenté aux étudiants son savoir faire concernant les clips publicitaires pour des concerts et des évènements musicaux. Elle a découvert de petites choses qui l’aidaient de finir sa carrière avec le succès. Milica Stojković a continué à créer, maintenant elle le fait par la manière digital. Elle est la dame la plus agée qui utilise l’Internet en laissant des commentaires. A la fois, elle aide les jeunes gens à introduire une nouvelle catégorie dans le journalisme, la catégorie qui s’appelle blog.
Bojan Cvetković a montré l’autre partie de la créativité de Milica.
En cherchant les nouvelles formes de l’expression, Milica Stojković s’est associée aux communautés comme Facebook et LinkedIn montrant aux gens de son âge une des manière d’exprimer leur imagination et une des manières de transmettre leur énergie et expérience aux générations futures de jeunes gens.
Son grand voeu d’atteindre l’audience le plus possible, Milica Stojković a réalisé avec sa formation dans l’École de web journalisme.
Aujourd’hui, Milica Stojković est journaliste le plus âgée et le plus active en même temps.
Le rapport a été fait de la part de Dragana Banković

Milica Stojkovic umetnica

View SlideShare presentation or Upload your own. (tags: stojkovic milica)

O Milici

View SlideShare presentation or Upload your own. (tags: stojkovic milica)

Veb-priča: Umetnost na prvi pogled: Prezentacija Milice Stojković , vizuelnog kreatoraSunday, December 14th, 2008

Milica Stojkovic

View SlideShare presentation or Upload your own. (tags: nikolic darko)

Umetnost iz prve ruke:
Biti Milica Stojković, vizuelni kreator, dugogodišnja prva violina simfonijskog orkestra RTS-a
Razvojem svetske misli, uvođenjem novina u informisanju, uporedo sa novinama i radijima, stvorena je televizija, slika je pored zvuka upotpunila doživljaj. Monotonosti informacija koje su gledaoci dobijali, prekinuli su prve najave umetničkih koncerata i drugih kulturnih dešavanja koje su se u Srbiji dešavale tih godina, a jedan od pionira u pravljenju najava, bila je upravo Milica Stojković.

Milica Stojkovic

View SlideShare presentation or Upload your own.

Polaznicima škole veb-novinarstva Milica je uspešno prezentovala kako je praviti peckalice tj. najave za koncerte i muzička dešavanja. Kaže da je dosta montažera sate pored nje proživljavalo sa strepnjom, jer Milica bi sve unapred pripremila u knjigama snimanja. Svaki propust bi mogao biti viđen da nije bila strožija prema kolegama. Gospođa Stojković prenela je mlađim kolegama iskustvo zlata vredno i otkrila sitnice koje su joj pomogle da karijeru završi uspešno. Milica Stojković i dalje stvara, svoje radove je digitalizovala i stvara, kao jedan od najstarijih korisnika, komentare na internetu, pomažući mladima da uvedu novi žanr u novinarstvu, veb-blog.

milica stojkovic prezentacija

View SlideShare presentation or Upload your own. (tags: stojkovic milica)

Biti Milica Stojković Vizuelni Kreator

View SlideShare presentation or Upload your own. (tags: milica stojković)

2008-12-15T08:55:00.000-08:00

SLOBODNA REČ

LJUBIŠA STOJKOVIĆ

Ljudi i dogadjaji : Sećanje na Ljubišu Stojkovića, prvog profesionalnog novinara iz Vranja

2008/11/27

VITEZ KARADJORDJEVE ZVEZDE

Vranjanac iz familije Cigarci LJubiša Stojković bio je prvi profesionalni vranjski novinar. Za ovu nimalo lako profesiju imao je dara, ljubavi i energije, novinarstvo mu je bila "jedina i stalna služba". Kao njen zatočenik, predavao joj se iskreno i bespoštedno, do poslednjeg daha. Jer, kako je Gete rekao: "Teže je prestati sa pisanjem nego početi". LJubav ovog čoveka širokih vidika, prema novinarstvu bila je osobena. Rečju, pratila ga je celog života.

Odmeren, otmen i sa stilom u komunikaciji, imao je retku finoću duha koja ga je činila izuzetnom ličnošću. Svi su ga cenili, voleli i uvažavali. Nikada i ni o kome, bez obzira na složene i teške životne situacije u kojima čovek veoma teško može da se obuzda, nije izgovorio, a kamoli napisao ružnu reč. Možda ga je baš to razlikovalo od drugih. Život je, dakle, posvetio novinarstvu i budućim generacijama ostavio bezbroj naslova i obrađenih tema. Svejedno, da li su to književne studije, putopisi, spisi iz nauke, i dečje literature, humoreske, prevodi... Zapravo, nije bilo teme dana ili stranica istorije naše zemlje koje on nije obuhvatio ili obradio. NJegov lik i delo uvršćeni su u sto portreta najznačajnijih novinara objavljenih u knjizi "Dva veka srpskog novinarstva" pod naslovom "U ritmu dnevne redakcije".

Kao jedno od šestoro dece LJubomira, poznatog vranjskog terzije i domaćice Leposave, (rođen 19. septembra 1907. godine), LJubiša je još u osnovnoj školi ispoljio veliki talenat za pisanu reč. Stoga ne čudi što je, kao jedan od osnivača, već u devetnaestoj godini počeo da uređuje "Oblasnu samoupravu", nedeljnik koji je 1927. i 1928. godine izlazio kao službeno glasilo Vranjske oblasti. Potom je sa dr Miloradom Vučkovićem osnovao "Vranjske novine" u kojima je bio odgovorni urednik. Već 1932. prešao je u Beograd, u redakciju dnevnog lista "Vreme". Kao saradnik pisao je o svemu i svačemu, ali je javnosti postao poznat po seriji reportaža "Vitezovi Karađorđeve zvezde govore" postavši najmlađi urednik ovog dnevnika do Drugog svestkog rata.

Kao istaknutog novinara redakcija ga, po zadatku, šalje u Prag i Sofiju. Odatle, kao stalni dopisnik "Vremena" odlazi u Pariz. Kako tada nije bilo današnjih linkova niti teleprintera, kao retko ko, direktno iz glave u telefonsku slušalicu diktirao je reportaže. Stenograf ih je beležio i istog dana u "Vremenu" ih narod čitao. Ia Pariza je često odlazio u Španiju gde je izveštavao sa bojišta buknulog građanskog rata, ali je uspeo i da diplomira na Pravnom fakultetu.

Drugi svetski rat ga je zatekao u Beogradu. Već '41. godine biva uhapšen zato što je odbio da radi kao novinar, ali i zbog toga što je, neposredno pred okupaciju, na naslovnoj strani "Vremena" hrabro objavio tekst "Ne gore nemačka sela u Banatu".

Po oslobođenju Beograda pozvan je da radi u "Glasu". Prihvatio je i za sobom ostavio brojne reportaže iz glavnog grada i unutrašnjosti Srbije. Mnoge od njih bile su nepotpisane. Zašto, to je znao samo on?! Učio je mlade ovoj profesiji, pa je veoma brzo "Glas" postao rasadnik dobrih novinara, onih koji će kasnije stvoriti novo socijalističko novinarstvo. Potom je prešao u list "20.oktobar", pa u "Dugu" (nazivu lista je i kumovao), a onda kao načelnik u Direkciju za informacije FNRJ gde je sa Milošem Martićem na engleskom jeziku, za potrebe Ujedinjenih nacija, napisao prvu knjigu "Nacionalne manjine u Jugoslaviji".Doživela je tri izdanja. Nekako u to vreme njegovi članci objavljeni su i u prestižnim časopisima "Through Yugoslavia " (prilog na francuskom) i "Beograd" (prilog o kulturi objavljen na sedam strana), u kojima je bio jedan od urednika oba časopisa, a kao urednik izdao je i četrdesetak knjižica iz literarne edicije " Dečja mala knjiga".

'"Ništa za čoveka u prirodi i društvu nema gotovog'", bila je njegova deviza. Zato čovek, kroz materijalnu proizvodnju, mora da se bori i da stvara. U tom procesu, novinar mora da ukaže da se ne ide u pogrešnom smeru, bez obzira što to govorenje često nailazi na oprečna shvatanja u društvu pa se novinarski rad ne vrednuje i omalovažava. No, na to se LJubiša nije obazirao. Rano je osetio značaj novinarstva i u njemu video sedmu silu koju nikakvo materijalno oružje ne može da savlada. Dakle, ma o čemu pisao, razume se istinito i objektivno, privlačio je pažnju. Kako nije mogao bez ritma dnevne redakcije, prešao je u "Borbu" gde je uređivao nekoliko rubrika, ali i bio dnevni urednik deska. Znači, sav posao u ovoj renomiranoj medijskoj kući išao je preko njega, sve dok se nije razboleo i 1965. godine, na drugi dan Božića, u 57. godini umro. Jedan od njegovih poslednjih tekstova "Svedok iz Nirnberga" objavile su "Večernje novosti", 27. avgusta 1964. godine.
Priredio: S.S
"Slobodna reč"

2008-12-05T10:51:00.000-08:00

SVOJOJ KĆERI NA NJEN 12. RODJENDAN

Kad ti sve bude tužno,

vreme kad je ružno,

dan koji se gasi,

tišina, sumrak u sobi,

kad kaplje jesenje hladne

dobuju na terasi,

tičice kad zakucaju promrzle, gladne

krilima u okno prozora tvoga

moleći, da ih nahraniš, Boga

- skini sa violine tvoje prah,

zglasi je i udri strunama snažno

u četiri zategnute žice.

Progovoriće one najrečitije

i odagnaće čemer, jad i strah

od samoće, i sve što je bilo lažno.

Srce će ti zakucati jače

- ali pusti onda neka violina plače-

i krv će ti zarumeniti lice

dok suton čamotna pada.

Jer, znaj, sa tim akordima,

kad je tužan i dan sam,

poniknuće čitav jedan hram

u čijoj se velelepnosti radja nova nada.

I uvek tako…

otkliziće tuga lako

sa tvoga ražalošćenog srca

i neće ga pustiti da grca.

Sviraj, zanosno sviraj

dok ne iščeznu u noć crnu

i dok ne utrnu

svi boli, čemer i jad!

A tad....

seti se dva oka

u kojima se ogledao tvoj lik

dok si činila prve poteze gudalom,

seti se i reči koje su bile

katkad surove, katkad mile:

“Treći prst na svoje mesto,

četvrti do njega…Pazi na takt!”

Jer sve je to jednom bilo, pa prošlo

( iz pesme ove iščeznuće, već, i slik)

- novo je vreme došlo:

navike, brige, život nov.

I zapamti: bilo da pati,

ili da ti je radosna duša

ostala je u tvome tati

večna jedna želja:

da sluša

tvoje violine melodije slatke

čežnjive, čiste i glatke.

TATA

27. novembra 1943. godine

2008-12-02T03:22:00.000-08:00

NINO ROTA ARIJA IZ FILMA KUM

Za Jadranku Jovanović kritčari pišu da poseduje sve što je potrebno pravoj primadoni.
Medjunarodnu karijeru je započela u Milanskoj skali u operama "Andre Šenije" i "Karmen" sa
dirigentima Klaudije Abadom i R. Saiem
Gostovala je širom sveta:Teatar Liceo,Rim,Salcburg, Sevilja, Firenca,Parma, Palermo, Katanija, Kaljari,Trst, Pezaro,Bergamo, Bordo,Nica, Tulon,Dablin, Lisabon,Tokio, Vankuver,Toronto, Meksiko Siti, Palm Bič,Sofija, Bukurešt,Budimpešta, Atina, Rio der Žaneiro, Peking, itd.
Nastupala je dva puta sa Plasidom Domingom u operama "Karmen" i "Adriani Le kuvrer", kao i sa M. Freni i H. Karerasom.
U Skupštini grada Beograda, 1.12.2008,pevala je arije Vivaldija,Gluka, Kovačevića i Nino Rote
iz filma "Kum"koju je na zahtev publike ponovila

Milica Stojković
tekst, kamera i montaža

DARKO PILER "JA IMAM TALENAT"

Da talenat ne može da ostane ne prepoznat, svedoči životni krug malog violiniste iz Knez Mihajlove ulice i njegovog brata Daniela.
Kao mališani, koncertirali su na ulici,uredno odeveni sa stavom pravih koncertista.Svirali sve što su znali i imponovala je ozbljnost malog Darka i Daniela. Kao da su u nekoj prestižnoj svetskoj dvorani a ne na ulici na kojoj su zaradjivali za svoju egzistenciju i školovanje. Bilo je nemoguće da prodjemo pored njih a da ne zastanemo.Darkov stariji brat Daniel,pravi virtuoz na harmonici i dobitnik više evropskih nagrada, izvodio je prave bravure prateći Darka.
Mali Darko je sa mnom otišao, verovatno na prvi koncert u životu, u cenar "Sava" i odslušao koncert Simfonijskog orkestra RTS na kome je kao solista nastupio svetski violinista Mink.Na zahtev publike umetnik je kao dodatak odsvirao 24 kapris od Paganinija.Medjutim oktave mu nisu bile čiste, mali Darko me je munuo i namignuo.Uprkos što je bio sedmogodišnje dete, nepogrešivo je to osetio.Kasnije sam ga predstavila čuvenom Robi Lakatošu koji nam je potvrdio da je Darka slušao dolazeći na svoj koncert Knez Mihajlovom ulicom . Darko je svirao tog zimskog dana i ako je napolju blo ispod nule.
Danas, Darko posle osvojene prve nagrade od 100.000 evra u emisiji "Ja imamtalenat", zajedno sa bratom putuje u Beč. Posle položenog prijemnog ispita primljeni su na Bečki konzervatorijum.Njihove ruke se više neće mrznuti u Knez Mihajlovoj ulici.Predstoji im velika bitka.Biće nam velika čast kada braća Piler budu dolazila u Beograd da koncertiraju .Zato srećno!
Milica Stojković
tekst,kamera i montaža

2008-11-18T16:34:00.000-08:00

DRAGSTOR OZBILJNE MUZIKE

VREME JUBILEJA

Jedna od najpopularnijih emisija Radio-Beograda, DRAGSTOR OZBILJNE MUZIKE proslavio je svoj 28. rodjendan u centru "Sava" .Njen tvorac i voditelj legendarni Dejan Djurović predstavio je brojnoj publici umetnike Ljubišu Jovanovića ( flauta) i Aleksandra Serdara (klavir) koji su izveli dela Baha i "Karmen fantaziju" Žorža Bizea. A kako je bilo ovi inserti će Vas uvesti u jedan čarobni svet muzike
Milica Stojković
tekst, kamera i montaža

2008-11-12T07:57:00.000-08:00

G.F.HENDL "ALELUJA"

Sa generalne probe Simfonijskog orkestra i Hora RTS u centru "Sava"
13 novembra 2008. Stav iz oratorijuma Georga Fridriha Hendla "Mesija"
"Aleluja", englezi ustaju i slušaju na nogama.
Milica Stojković
tekst,kamera i montaža

Oratorijum Geoprga fridriha Hendla " Mesija",inserti iz stava "Aleluja" sa koncerta Simfonijskog orkestra i Hora RTS u centru "Sava"

kamera i montaža Milica Stojković

2008-11-11T17:18:00.000-08:00

POLITIKA 25-X-2008

Milica Stojković

Veb-priča: Umetnost na prvi pogled: Prezentacija Milice Stojković , vizuelnog kreatora - 3 days ago

http://www.webnovinar.org/bojan/?p=50

ČUDESNI SVET MILICE STOJKOVIĆ - 3 days ago
Milica Stojkovic View SlideShare presentation or Upload your own.

Milica Stojković - 3 da

Milica Stojković virtuoz na violini i u životu - 3 days ago

Gost škole veb-novinarstva: multimedijalna umetnica Milica Stojković

Multimedijalna umetnica Milica Stojković: odala tajne pravljenja reklamnih spotova - 3 days ago

Prezentacija o Milici Stojković, multimedijalnoj umetnici koja je održala predavanje u školi veb...

Milica Stojković, multimedijalna umetnica održala je prezentaciju dela svog rada i predstavila važnost spota u televizijskom predstavljanju bitnih događaja - 3 days ago

Milica Stojkovic - Vecna muzika duse - 3 days ago

2008-11-11T11:16:00.000-08:00

KAD AMBASADOR SVIRA

EKSKLUZIVNI SOLISTA

U Mocartovom koncertu G dur za flautu,u dvorani Kolarčevog univerziteta, 2.X.2008, sa Simfonijskim orkestrom RTS nastupio je njegova ekselencija Tadaši Nagai,
izvanredni i opunomoćeni ambasador Japana u Srbiji i Crnoj Gori.
Stilski autentično, izuzetnom lakoćom i elegancijom interpretacije, ugledni solista je na generalnoj probi oduševio simfoničare RTS kao i mnogobrojnu publiku na večernjem koncertu.
Ovi inserti sa generalne probe i koncerta su snimljeni veoma primitivnom kamerom tako da loš kvalitet snimka opravdava dokument ovog nesvakidašnjeg soliste i koncerta.

Milica Stojković
kamera i montaža

2008-11-11T07:44:00.000-08:00

MIRA ADANJA POLAK

Prilog o Milici Stojković u emisiji Mire Adanje Polak

2008-11-11T07:40:00.000-08:00

BEOGRADSKA HRONIKA RTS O MILICI STOJKOVIĆ

2008-11-11T07:35:00.000-08:00

ČESMA DETINJSTVA JANKA MIHAJLOVIĆA

UKRAS VRAČARA
„Divno li je iznenada naići na česmu još je ne ugleda oko a njenu čuješ pesmu“,ove stihove Desanke Maksimović pevaju vrapci, simboli Beograda, koji se nalaze na keramičkim pločama česme a sa njene druge strane su leptiri koji simbolišu lepršanje ka slobodi kao i latinska poslovica pored imena autora ovog projekta.
Česma, izgradjena 1984.godine, je zadržala svoj prvobitni oblik gusarske galije. Njeni idejni tvorci bili su inspirisani pričama iz detinjstva o gusarima i ostrvima sa blagom. Ploče koje vrede 12 hiljada evra je poklon Beogradu slikara Janka Mihajlovića koji je zajedno sa još nekoliko umetnika bio idejni tvorac i realizator projekta. Na ovom mestu jednom godišnje, sve do 1994. godine, održavane su godišnje izložbe crteža vračarskih osnovaca, koje su se završavale tradicionalnom podelom darova svim učenicima. Za izradu ovog idejnog rešenja artihetka Slobodan Simić odlikovan je plaketom grada Beograda.

Milica Stojković
tekst, kamera i montaža

ps:Ovu muziku svira autor kao prva violina Gudačkog zabavnog orkestra čuvenog Ilije Genića
orkestra koji je u svoje vreme konlurisao svetskim orkestrima Mantovanija, Dejvida Rouza,
Kostelaneca i drugih.

2008-11-11T07:31:00.000-08:00

IZLOŽBA BRANISLAVA PROTIĆA

IZUZETNA IZLOŽBA U GALERIJI KULTURNOG CENTRA BEOGRADA

Povodom obeležavanja5o godina rada, Kulturni centar Beograda organizovao je izložbu slika i kolaža Branislava protića, pionira enformela na našim prostorima
Prve slike i kolaže sa inovatorskom koncepcijom novog slikarstva u enformelu Protić je priredio 1959. godine na „Tribini mladih“ u
Novom sadu a potom i u dve beogradske galerije u „Grafičkom kolektivu“ i u „Ulusu“.
Za realizaciju izložbe dela su pozajmljena iz zbirki: Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu, Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, privatne kolekcije Vujičić iz Beograda i slikareve porodice. Iz Protićeve zaostavštine, ovom prilikom su prvi put prezentovani kolaži malih dimenzija iz 1957 godine kao i dokumentacija koja ilustruje enformel u opusu Branka Protića

Milica Stojković
tekst,kamera i montaža

Muzika Djanga Rajnharta. Sviraju 1975.: Miloš Lazarević, violina i Vojkam Djonović, gitara

2008-11-11T07:23:00.000-08:00

DIGITAL ART
Autorske slike Milice Stojkovic

2008-11-10T01:26:00.000-08:00

VESNA BAJALSKA

Šetajući Knez Mihajlovom ulicom, izložbu Vesne Bajalske, slikarke lirske
apstrakcije i velikih formata nemoguće je zaobići.
Njen apstraktni, metafizički pejzaž intenzinvnog i elegičnog kolorita magnetski se nameće gledaocu i goni na razmišljanje.
Svojevrsnu sintezu njenog izraza, karakteriše simbioza vizantijske melanholije, zapadnog optimizma i mediteranske ozarenosti.
Umetnica je izlagala u Beogradu, Skoplju, Stokholmu i Parizu, gde danas živi i radi.

Milica Stojković
tekst, kamera i montaža
Muzika AVE MARIA (Bach/Gounod)harp,flute and cello

2008-09-12T11:28:00.000-07:00

SANU IZLOŽBA FOTOGRAFIJA "BEZ REČI"

U organizaciji Srpske akademije nauka priredjena je nesvakidašnja izložba fotografija pod nazivom "Bez reči" njegove ekselencije Tadaši Nagai, izvanrednog i opunomoćenog ambasadora u republici Srbiji i Crnoj Gori.Otvarajući izložbu, predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin, izmedju ostalog je naglasio da bi voleo da da ovaj vrsni diplomata od ugleda pamti Beograd i Srbiju kao što će Beograd i Sbija pamtiti njega. Vrstan poznavalac ekonomskih sistema nekadašnjih socijalističkih zemalja, gospodin Tadaši Nagai je samo na ovim prostorima proveo više od deset godina, ali i na visokim funkcijama bio je na svim kontinentima od Evrope, Australije do Amerike.Za svoj izuzetan rad dobio je brojna priznanja i počasti.
Motiv ove izložbe istančanog kvaliteta je cvet i probranom kolekcijom fotosa iz celog sveta,njegova ekselencija nam je poklonila deo sebe.

Milica Stojković
tekst,kamera i montaža

2008-07-11T08:16:00.000-07:00

PEKING OLIMPIJADA 2008

Montaža slika Milica Stojković

ARS PROMENAD

. У СЛАВУ ЈОВАНА КОЛУНЏИЈЕ

ЈОВАН КОЛУНЏИЈА КОГА ВОЛИТЕ

ЈОВАН КОЛУНЏИЈА НА „КАРТУ ВИШЕ“

Klasik modernog

slikarstva

SVOJOJ KĆERI NA NJEN 12. RODJENDAN

ČUDESNI SVET MILICE STOJKOVIĆ - 3 days ago

Milica Stojkovic - Vecna muzika duse - 3 days ago